Metodologija utvrđivanja visine nastale štete je izuzetno značajna zbog objektivne i pravične naknade
a) Prvi korak u utvrđivanju nastale štete na motornom vozilu predstavlja utvrđivanje vrednosti motornog vozila na dan nastanka štete.
Za utvrđivanje vrednosti uzimaju se sledeći elementi:
- Novonabavna cena vozila – utvrđuje se se na osnovu tržišne vrednosti ukoliko se predmetni model proizvodi ili iz reprezentativnog Kataloga odgovarajuće organizacije.
- Starost vozila i datum prve registracije – na osnovu ovog podatka vrši se umanjenje vrednosti po godinama starosti i kategorijama (0-76%).
- Pređeni broj kilometra – korekcija vrednosti se vrši u odnosu na činjenicu da li je predmetno vozilo prešlo više ili manje kilometara od prosečno predviđenih (± 3%).
- Opšte stanje vozila – pad vrednosti se određuje u odnosu na zapuštenost vozila (± 0-10%).
- Investicijsko ulaganje – uzima se u obzir popravke koje utiču na vrednost vozila (+0-10%).
- Način eksploatacije – u zavisnosti od namene vozila uračunava se pad vrednosti (0-8%).
- Ranije štete, način i kvalitet izvršene opravke – pad vrednosti (0-6%).
- Ponuda i potražnja na tržištu (± 0-10%)
Ukoliko se primenom svih nabrojanih faktora ustanovi da pad vrednosti vozila iznosi više od 80% od novonabavne cene, onda vozilo može imati maksimalnu vrednost 20% od vrednosti novog vozila.
b) U drugoj fazi utvrđuje se vrednost spašenih delova (ostataka) vozila
Vrednost ostataka kod oštećenih vozila predstavlja tržišnu vrednost upotrebljivih delova umanjenu za troškove demontaže, pripreme, kontrole i prodaje sa odgovarajućim porezima. Vrednost delova koji se ne mogu upotrebiti prodaju se kao otpadni materija.
c) Utvrđivanje stepena i vrednosti oštećenja na vozilu
Pri utvrđivanju obima oštećenja na motornom vozilu treba na osnovu poznavanja stepena oštećenja pojedinih sklopova i delova na vozilu, tehnologije opravke, kao i cena rezervnih delova i opravke utvrditi: vrednost delova za zamenu, vrednost radova za opravku, vrednost potrošnog i farbarskog materijala. Ovde treba napomenuti da u proračun treba ukalkulisati i tzv. umanjenu vrednost vozila, ukoliko vozilo nakon popravke ne može biti u potpunosti dovedeno u prethodno stanje.
d) Obračun ukupne štete
Ukoliko su troškovi opravke i eventualno umanjena vrednost vozila (proračun pod c) ) jednaki ili veći od vrednosti motornog vozila na dan nastanka štete (proračun pod a) ) umanjenoj za procenjenu vrednost ostatka (proračun pod b) ), radi se o totalnoj šteti. U ovom slučaju se vrši likvidacija štete u visini vrednosti vozila, obično umanjena za vrednost ostatka.
U suprotnom vrši se popravka vozila u ovlašćenom servisu po specifikaciji navedenoj u proračunu pod c)
Takođe po navedenoj metodologiji vrši se procena vrednosti vozila na dan krađe, u slučaju procene vrednosti imovine lica iIi sličnim slučajevima. Procenu vrši ovlašćeno lice, odnosno expert iz domena saobraćajno-tehničke struke, po posebnim zahtevima zainteresovanih stranaka.
