Glava dvadeset šesta
KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAĆAJA
Ugrožavanje javnog saobraćaja
Član 289
(1) Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom
Član 290
(1) Ko uništenjem, uklanjanjem ili težim oštećenjem saobraćajnih uređaja, sredstava, znakova ili uređaja za signalizaciju ili zaštitnih i odbojnih ograda koji služe bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, davanjem pogrešnih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ili drugi sličan način tako ugrozi javni saobraćaj da time dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja
Član 291
(1) Ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova, propuštanjem dužnosti ili nadzora u vezi sa bezbednošću vazdušnog saobraćaja, davanjem netačnih obaveštenja od značaja za bezbedan let vazduhoplova ili na drugi način dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata ili nehatnim uništenjem ili oštećenjem uređaja za navigaciju ili nehatnim nanošenjem druge štete na vazduhoplovu,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem
Član 292
(1) Ko nasiljem prema licu u vazduhoplovu, postavljanjem ili unošenjem u vazduhoplov eksplozivne ili druge opasne naprave ili supstance ili uništenjem ili oštećenjem uređaja za navigaciju ili prouzrokovanjem druge štete vazduhoplovu dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva
Član 293
(1) Ko silom ili pretnjom da će upotrebiti silu preuzme kontrolu nad vazduhoplovom koji se nalazi u letu ili nad brodom u toku plovidbe ili nad drugim javnim prevoznim sredstvom u toku vožnje, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica ili prouzrokovana šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Piratstvo
Član 294
(1) Član posade ili putnik broda koji na otvorenom moru ili na mestu koje ne potpada pod vlast nijedne države učini nasilje ili razbojništvo prema licima na drugom brodu, zadrži, oduzme, ošteti ili uništi drugi brod ili dobra koja se nalaze na njemu ili prouzrokuje štetu velikih razmera,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem
Član 295
(1) Službeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobraćajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozača, ili kojem je povereno rukovođenje vožnjom, koje nesavesnim vršenjem svoje dužnosti izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice koje izda nalog za vožnju ili dopusti vožnju, iako zna da vozač zbog umora, uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi
Član 296
(1) Vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled nepružanja pomoći nastupila teška telesna povreda povređenog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled nepružanja pomoći nastupila smrt povređenog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Član 297
(1) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz čl. 289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.
(4) Ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(5) U slučajevima iz st. 1. do 4. ovog člana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.
- v) Veštačenje
- Osnovne odredbe
Razlozi za veštačenje
Član 113
Organ postupka odrediće veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje. (Javni tužioc).
Veštačenje se ne može odrediti radi utvrđivanja ili ocene pravnih pitanja o kojima se odlučuje u postupku.
Određivanje veštaka
Član 114
Veštak je lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku.
Za veštačenje će se, po pravilu, odrediti jedan veštak, a ako je veštačenje složeno – dva ili više veštaka.
Ako za određenu vrstu veštačenja postoje veštaci sa spiska stalnih veštaka, drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni veštaci sprečeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.
Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja, naročito ako su složenija, po pravilu, će se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja.
Ako za određenu vrstu veštačenja ne postoji domaći stručnjak, stručna ustanova ili državni organ ili je to opravdano zbog posebne složenosti slučaja, prirode veštačenja ili drugih važnih okolnosti, za veštaka se izuzetno može odrediti strani državljanin, odnosno veštačenje se može izuzetno poveriti stranoj stručnoj ustanovi ili organu druge države.
Dužnost veštačenja
Član 115
Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove pozivu i da svoj nalaz i mišljenje da u određenom roku. Na zahtev veštaka, iz opravdanih razloga, organ postupka može produžiti rok.
Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja udalji sa mesta gde treba da bude ispitan, organ postupka može narediti da se prinudno dovede, a sud ga može i kazniti novčano do 100.000 dinara, a stručnu ustanovu do 300.000 dinara.
Ako veštak, nakon upozorenja na posledice uskraćivanja veštačenja, bez opravdanog razloga neće da veštači, ili ne da nalaz i mišljenje u roku koji mu je određen, sud ga može kazniti novčano do 150.000 dinara, a stručnu ustanovu do 500.000 dinara.
U slučaju iz st. 2. i 3. ovog člana sud može kazniti odgovorno lice u državnom organu novčanom kaznom propisanom za veštaka, ako veštačenje vrši državni organ.
O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna, odlučuje veće. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Izuzeće od dužnosti veštačenja
Član 116
Za veštaka se ne može odrediti lice koje je isključeno (član 93.) ili oslobođeno (član 94.) od dužnosti svedočenja, a ako je određeno za veštaka, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka.
Razlog za izuzeće od dužnosti veštačenja (član 37. stav 1.) postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca.
Za veštaka se, po pravilu, neće odrediti lice koje je ispitano kao svedok.
O žalbi protiv rešenja kojim se odbija zahtev za izuzeće veštaka (član 41. stav 5.) odlučuje sudija za prethodni postupak ili veće (član 21. stav 4.). Žalba odlaže izvršenje veštačenja, ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.
Određivanje veštačenja
Član 117
Organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganja veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške, može i usmeno odrediti.
Ako veštačenje predloži stranka ili branilac, organ postupka ga može pozvati da predloži lice, odnosno stručnu ustanovu ili državni organ, kome treba poveriti veštačenje i da postavi pitanja na koja veštak treba da odgovori.
Protiv rešenja kojim je u toku istrage javni tužilac odbio predlog okrivljenog ili njegovog branioca za određivanje veštačenja, može se izjaviti žalba o kojoj odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od 48 časova.
Ako određivanje veštačenja predloži okrivljeni i njegov branilac, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, organ postupka može zahtevati da se unapred položi novčani iznos za troškove veštačenja.
Ako veštačenje određuje sud, naredba se dostavlja i strankama.
Naredba o veštačenju
Član 118
Naredba o veštačenju sadrži:
1) naziv organa koji je naredio veštačenje;
2) ime i prezime lica koje je određeno za veštaka, odnosno naziv stručne ustanove ili državnog organa kome je povereno veštačenje;
3) označenje predmeta veštačenja;
4) pitanja na koja treba odgovoriti;
5) obaveza da izuzete i obezbeđene uzorke, tragove i sumnjive materije preda organu postupka;
6) rok za podnošenje nalaza i mišljenja;
7) obavezu da nalaz i mišljenje dostavi u dovoljnom broju primeraka za sud i stranke;
8) upozorenje da činjenice koje je saznao prilikom veštačenja predstavljaju tajnu;
9) upozorenje na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.
Ako stranka ima stručnog savetnika (član 125.) u naredbi se naznačuje njegovo ime i adresa.
Zakletva veštaka
Član 119
Od veštaka će se zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu, a stalni veštak biće pre veštačenja opomenut na već položenu zakletvu.
Ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga veštak neće moći da dođe na glavni pretres, on zakletvu može položiti i pre glavnog pretresa pred javnim tužiocem ili sudom, uz njihovu obavezu da u zapisniku navedu razloge zbog kojih se zakletva tada polaže.
Tekst zakletve glasi: “Zaklinjem se da ću veštačiti u skladu sa pravilima nauke ili veštine, savesno, nepristrasno i po svom najboljem znanju, i da ću tačno i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje”.
Postupak veštačenja
Član 120
Pre početka veštačenja organ postupka upozoriće veštaka da davanje lažnog nalaza i mišljenja predstavlja krivično delo i pozvati ga da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što zapazi i nađe, i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili veštine.
Organ postupka rukovodi veštačenjem, pokazuje veštaku predmete koje će razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.
Ako je za svrhe veštačenja potrebno da se analizira neka materija, veštaku će se, ako je to moguće, staviti na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak će se u potrebnoj količini obezbediti za slučaj naknadnih analiza.
Veštak ima pravo da od organa postupka i stranaka traži i dobije dopunska razjašnjenja, da razgleda predmete i razmatra spise, da predlaže da se prikupe dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja i da prilikom uviđaja, rekonstrukcije ili preduzimanja druge dokazne radnje predloži da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje daje izjavu postave određena pitanja.
Veštačenje u stručnoj ustanovi ili državnom organu
Član 121
Kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu, neće se primeniti odredbe člana 119. i člana 120. st. 1. i 2. ovog zakonika, a organ postupka će rukovodioca stručne ustanove ili organa upozoriti na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja i na to da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ovog zakonika.
Organ postupka će stručnoj ustanovi ili državnom organu staviti na raspolaganje materijal potreban za veštačenje i postupiti u skladu sa članom 120. stav 3. ovog zakonika.
Stručna ustanova ili državni organ dostavlja pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila veštačenje.
Rukovodilac stručne ustanove ili državnog organa dužan je da stranku, na njen zahtev, obavesti o imenima lica koja će izvršiti veštačenje.
Organ postupka može tražiti objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.
Smeštanje u zdravstvenu ustanovu u cilju veštačenja
Član 122
Sudija za prethodni postupak, predsednik pretresnog veća ili sudija pojedinac, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili veštaka, može rešenjem odrediti smeštanje okrivljenog u zdravstvenu ustanovu ako je to neophodno za svrhu medicinskog veštačenja.
Mera iz stava 1. ovog člana može trajati najduže do 15 dana, a izuzetno se, na obrazloženi predlog veštaka i po pribavljenom mišljenju rukovodioca zdravstvene ustanove, može produžiti najduže za još 15 dana.
Protiv rešenja kojim je određeno smeštanje okrivljenog u zdravstvenu ustanovu ili je odbijen predlog iz st. 1. i 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu u roku od 24 časa od kada im je uručeno rešenje.
O žalbi, koja ne zadržava izvršenje rešenja, odlučuje veće (član 21. stav 4.) u roku od 48 časova.
Ako se u zdravstvenu ustanovu smešta okrivljeni koji se nalazi u pritvoru, sudija za prethodni postupak, predsednik pretresnog veća ili sudija pojedinac će obavestiti rukovodioca ustanove o razlozima zbog kojih je određen pritvor, da bi se preduzele mere potrebne za ostvarenje svrhe pritvora.
Vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunaće se okrivljenom u pritvor, odnosno u izrečenu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.
Nalaz i mišljenje veštaka
Član 123
Usmeno dati nalaz i mišljenje veštaka unosi se odmah u zapisnik.
Veštaku se može odobriti da podnese pisani nalaz i mišljenje, u roku koji odredi organ postupka.
U zapisniku o veštačenju ili u pisanom nalazu i mišljenju naznačiće se ko je izvršio veštačenje, zanimanje, stručna sprema i specijalnost veštaka, kao i imena i svojstvo lica koja su prisustvovala veštačenju.
Nakon završenog veštačenja, organ postupka obaveštava stranke koje veštačenju nisu prisustvovale da zapisnik o veštačenju ili pisani nalaz i mišljenje mogu razgledati i kopirati i određuje rok u kojem mogu da iznesu svoje primedbe.
Nedostaci u nalazu i mišljenju veštaka
Član 124
Organ postupka će po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka narediti da se veštačenje ponovi:
1) ako je nalaz nejasan, nepotpun, pogrešan, u protivrečnosti sam sa sobom ili sa okolnostima o kojima je veštačeno ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost;
2) ako je mišljenje nejasno ili protivrečno.
Ako se nedostaci iz stava 1. ovog člana ne mogu otkloniti ponovnim ispitivanjem veštaka ili dopunskim veštačenjem, organ postupka će odrediti drugog veštaka koji će obaviti novo veštačenje.
Stručni savetnik
Član 125
Stručni savetnik je lice koje raspolaže stručnim znanjem iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje.
Stranka može izabrati i punomoćjem ovlastiti stručnog savetnika kada organ postupka odredi veštačenje.
Okrivljeni i oštećeni kao tužilac imaju pravo da organu postupka podnesu zahtev za postavljanje stručnog savetnika. Prilikom odlučivanja o zahtevu shodno se primenjuju odredbe člana 59, člana 77. st. 1. i 2, člana 114. stav 3. i člana 116. st. 1. do 3. ovog zakonika.
Član 59 – Oštećenom kao tužiocu, kada se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina, može se, na njegov zahtev, postaviti punomoćnik ako je to u interesu postupka i ako oštećeni kao tužilac, prema svom imovnom stanju, ne može snositi troškove zastupanja. O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik pretresnog veća ili sudija pojedinac, a punomoćnika rešenjem postavlja predsednik suda iz reda advokata po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora za određivanje branilaca po službenoj dužnosti (član 76.). Član 77 ст 1 и 2 – Okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, postaviće se na njegov zahtev branilac iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti. U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava suda. O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje sudija za prethodni postupak, predsednik veća ili sudija pojedinac, a branioca rešenjem postavlja predsednik suda pred kojim se vodi postupak po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora. Član 114 ст 3 Ako za određenu vrstu veštačenja postoje veštaci sa spiska stalnih veštaka, drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni veštaci sprečeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.
O žalbi protiv rešenja kojim je odbijen zahtev iz stava 3. ovog člana odlučuje sudija za prethodni postupak ili veće (član 21. stav 4.). Član 21 stav 4-veću od troje sudija sud odlučuje o žalbama protiv rešenja sudije za prethodni postupak i drugih rešenja u skladu sa ovim zakonikom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu.)
Prava i dužnosti stručnog savetnika
Član 126
Stručni savetnik ima pravo da bude obavešten o danu, času i mestu veštačenja i da prisustvuje veštačenju kojem imaju pravo da prisustvuju okrivljeni i njegov branilac, da u toku veštačenja pregleda spise i predmet veštačenja i predlaže veštaku preduzimanje određenih radnji, da daje primedbe na nalaz i mišljenje veštaka, da na glavnom pretresu postavlja pitanja veštaku i da bude ispitan o predmetu veštačenja.
Pre ispitivanja od stručnog savetnika će se zahtevati da položi zakletvu koja glasi: “Zaklinjem se da ću dati iskaz u skladu sa pravilima nauke ili veštine, savesno, nepristrasno i po svom najboljem znanju”.
Stručni savetnik je dužan da punomoćje bez odlaganja podnese organu postupka, da stranci pruži pomoć stručno, savesno i blagovremeno, da ne zloupotrebljava svoja prava i da ne odugovlači postupak.
