VANREDNI TEHNIČKI PREGLEDI
Tehnički pregled je delatnost od opšteg interesa koja se sprovodi radi utvrđivanja tehničke ispravnosti motornih i priključnih vozila. Na tehničkom pregledu se utvrđuje da li je motorno, odnosno priključno vozilo tehnički ispravno i da li ispunjava druge tehničke propise i uslove za učešće u saobraćaju. Tehnički pregledi motornih i priključnih vozila imaju značajnu preventivnu ulogu na planu bezbednosti saobraćaja. Oni mogu biti: redovni, kontrolni, preventivni i vanredni.
Redovni tehnički pregledi se vrše pre izdavanja saobraćajne dozvole, odnosno izdavanja registracione nalepnice. Redovni tehnički pregledi se vrše godišnje i šestomesečno, u zavisnosti o d vrste, kategorije i starosti vozila, a u skladu se uslovima koje propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Kontrolni tehnički pregled se vrši po nalogu ovlašćenog lica Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno inspektora za drumski saobraćaj, radi kontrole tehničke ispravnosti vozila. Na kontrolni tehnički pregled se upućuje vozilo koje je u voznom stanju, odnosno kod koga ne postoje mehanička oštećenja uređaja i sklopova od presudnog značaja za bezbedno upravljanje vozilom.
Preventivni tehnički pregledi mogu biti dnevni i periodični.
Dnevni preventivni pregledi se načelno vrše pre i nakon upotrebe vozila. Na dnevnom preventivnom pregledu proverava se ispravnost svih uređaja koji su bitni sa stanovišta bezbednosti saobraćaja. U zavisnosti od vrste uređaja, sklopa ili dela čija se ispravnost proverava , dnevni periodični pregled se obavlja vizuelno, taktilno rukom ili aktiviranjem ispitivanog uređaja i daje se stručna ocena tehničkog stanja vozila bez korišćenja posebnih uređaja za ispitivanje.
Periodični preventivni tehnički pregledi zavise od režima eksploatacije i održavanja, a vrše se nakon pređenog određenog broja kilometara ili isteka određenog vremenskog intervala. Periodični preventivni pregled se obavlja uz primenu strožijih merila i vrši se od strane ovlašćenog lica ili privrednog društva.
Vanredni tehnički pregled se obavlja nakon popravke i pre puštanja u saobraćaj vozila, kod kojeg su u saobraćajnoj nezgodi ili na drugi način oštećeni vitalni sklopovi i uređaji bitni za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, odnosno koje nije bilo u voznom stanju, vozilo koje je isključeno iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom tehničkom pregledu, kao i na vozilima koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi a u toku istražnog postupka.
Ovakvi tehnički pregledi koji se vrše, po pravilu, po nalogu javnog tužioca, mogu biti veoma značajni za utvrđivanje činjenice da li je određena tehnička neispravnost uticala na stvaranje uslova za nastajanje saobraćajne nezgode ili da je bila neposredni uzrok saobraćajne nezgode.
Prilikom analize sudskih spisa u cilju veštačenja saobraćajne nezgode, u praksi se često sreću zapisnici sa vanrednog tehničkog pregleda vozila koji su neupotrebljivi za potrebe veštačenja nezgode, jer ne sadrže bitne podatke o uređajima za upravljanje, osvetljavanje, zaustavljanje,o precizno definisanim oštećenjima i deformacijama na karoseriji i dr.
Iz iskustva je utvrđeno da je najcelishodnije rešenje, slučaj kada veštak mašinske ili saobraćajne struke, kao stručno lice u istražnom postupku, učestvuje u vanrednom tehničkom pregledu vozila nakon saobraćajne nezgode, čime se obezbeđuje utvrđivanje svih relevantnih podataka od značaja za veštačenje saobraćajnih nezgoda.
METODOLOGIJA I TEHNIKA VRŠENJA VANREDNOG TEHNIČKOG PREGLEDA
Vizuelni pregled vozila
Za kvalitetnu analizu deformacija i oštećenja na karoseriji vozila potrebno je da stručno lice poznaje sisteme na vozilu koji utiču na parametre pasivne bezbednosti na vozilu i ponašanje konstrukcije vozila prilikom sudara. Noseći sistem jeste celina sa veoma značajnim uticajem na pasivne parametre bezbednosti. Oštećenja i deformacije na karoseriji vozila zavise od brzine kretanja, karakteristika krutosti i mase vozila.
Noseći sistem vozila sastoji se iz tri međusobno spojene celine: prostor za smeštaj pogonskog agregata, putnička celina – kabina i prostor za smeštaj prtljaga (sl. 1). Najvažniji deo nosećih sistema predstavljaju deformacione zone kada govorimo o čeonim i sudarima od pozadi, dok pri bočnim sudarima zaštitu putnicima pružaju poprečna ojačanja i ojačanja u vratima.
Slika 1. Izgled i delovi karoserije putničkog vozila
Prilikom opisa oštećenja mora se odrediti intezitet, lokacija, dimenzije, pravac pružanja od horizontalne podloge i drugi podaci koji će omogućiti precizno identifikovanje oštećenja nastalog u nezgodi.
Vozilo se pregleda hronološki, postupno po zonama i to:
Prednji deo: branik, maska hladnjaka, uređaji za osvetljavanje i davanje svetlosnih signala,
Zona poklopca: poklopac, vetrobransko staklo, brisači stakla
Motorni deo: hladnjak, ventilator, pogonsko remenje, blok – cilindri i svi ostali uređaji i sklopovi u motornom delu.
Kabina: radno mesto vozača (položaj prekidača, poluga i ostalih upravljačkih elemenata), sedište vozača i suvozača, zadnje sedište i stanje unutrašnjeg prostora,
Leva strana: prednji blatobran, vrata vozača, bočno ogledalo, stub vrata, zadnja vrata, zadnji blatobran.
Desna strana: prednji blatobran, vrata vozača, bočno ogledalo, stub vrata, zadnja vrata, zadnji blatobran.
Zadnji deo: zadnji branik, zadnji svetlosni uređaji, izduvna grana, poklopac prtljažnika, prtljažnik, zadnje staklo.
Krov karoserije: ogrebotine, tragovi i usekotine.
Izgubljeni delovi: koji su delovi vozila otpali (npr. poklopci točkova, ogledalo, registarske tablice i sl.).
Pneumatici
U toku vršenja vanrednog tehničkog pregleda na vozilu koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi svi pneumatici i naplatci moraju biti pažljivo pregledani. Pregled točkova treba početi proverom pritiska u svim pneumaticima (to je i obavezan parametar u pojedinim softverima za simulaciju saobraćajne nezgode). Treba zapisati pritisak u svakom pneumatiku, pa zatim dobijene vrednosti uporediti sa preporučenim vrednostima koje daje proizvođač. Zatim se treba pregledati površina protektora svakog pneumatika, izmeriti dubina šara protektora, pronaći eventualnu istrošenost protektora, koja ima veze sa sudarom, ili koja ukazuje na intezivno kočenje. Na bočnim stranama pneumatika traže se tragovi izazvani meteorolškim uslovima (blato, sneg,..) ili udarom, a isto tako ima li posekotina ili tragova drugih tela. Potrebno je pregledati i zonu spajanja pneumatika sa naplatkom ima li tragova odvajanja ili oštećenja. Pregledom naplatka proverava se da li ima oštećenja, zategnutost matica i zavrtnjeva, koji pričvršćuju točak i ima li tragova istrošenosti zavrtnjeva. Takođe treba naznačiti i svaku pojavu i promenu boje, što može ukazivati na visoku temperaturu naplataka ili pucanja nekog dela. Na kraju treba obavezno navesti marku, tip i druge karakteristike izražene oznakama na pneumatiku.
Uređaji za upravljanje
Pažljivi pregled upravljačkog mehanizma predstavlja jedan od osnovnih uslova za kvalitetnu realaizaciju vanrednog tehničkog pregleda. Prilikom ovog pregleda proverava se stanje točka upravljača (iskrivljenost, napuknutost, pričvršćenost, lakoću pokretanja i vrši se tačno merenje slobodnog hoda upravljača), osovine točka upravljača (pričvršćenost, iskrivljenost, laka pokretljivost), prenosnog mehanozma upravljača (pričvršćenost, pojava cviljenja, struganja ili lupanja, tragovi loma, ili curenja ulja). Nakon toga proveraju se poluge, zglobovi i spone upravljača (iskrivljenost, istrošenost, čvrstina spojeva, lakoća pokretanja pokretnih delova i spojeva), pojačivač sile zakretanja upravljača (funkcionisanje, stanje elastičnih creva i remenja, zauljenje pumpe, stanje elektromotora,..), amortizer upravljača (stanje, pričvršćenost, propuštanje ulja), graničnik ugla zakretanja upravljača (da li je puknut, ili iskrivljen, deformacije i mogućnost nagnječenja kablova i creva), zakretno postolje priključnog vozila (istrošenost, podmazanost, oštećenja, lomovi, sigurnost i pokretljivost spojeva).
Pregledu elemenata sistema za upravljanje treba pristupit pažljivo i sistematično, jer i najmanja neispravnost bilo kog dela sistema može biti u uzročnoj vezi sa nastankom nezgode.
Uređaji za zaustavljanje
Kontrola uređaja za kočenje se načelno vrši u stanici za tehničke preglede, koja poseduje sve uređaje za kontrolu uređaja za zaustavljanje. Prilikom ovog pregleda proverava se stanje radne kočnice (efikasnost – koeficijent kočenja kod praznog i opterećenog vozila, razlika sile kočenja na levoj i desnoj strani, veličina skokovitog prirasta sile), pomoćne kočnice (efikasnost – koeficijent kočenja, razlika sile kočenja na levoj i desnoj strani), parkirna kočnica (funkcionalnost, stanje čelične užadi – oštećenja, uvijanje, zapletenost, korozija, stanje žabica, stanje upravljačke poluge), komanda – papučica radne kočnice (hod – prevelik ili premalen, da li je jastučić protiv klizanja potrošen, labav ili ga nema, zazor u zglobnim elementima, otpor pri pokretanju), komanda – poluga pomoćne kočnice (poluga – da li je iskrivljena ili polomljena, stanje zubaca za držanje, hod – prevelik ili premali), elementi prenosa sile kočenja (kruti cevovod –iskrivljenost, učvršćenost, propusnost, korozija, stanje spojeva; elastična creva – učvršćenost, propusnost, ispicanost, bubrenje, spojevi; kompresor – nivo i curenje ulja, potrebno vreme za postizanje pritiska; pneumatski rezervoari – korodiranost, oštećenost, pričvršćenost; kočioni cilindri – funkcionisanje, oštećenost, korodiranost, curnjenje ulja; kočione poluge – iskrivljenost, korozija, fukcionalnost; elementi upravljanja i napajanja priključnog vozila – odziv i visina pritiska; elementi ABS sistema – oštećenja, pričvršćenost, signal ABS lampice na kontrolnoj tabli). Pored navedenog ako se pregled vrši u radionici i rastavljanjem delova i sklopova treba obavezno proveriti i navesti izgled kočionih papuča i pričvršćenost obloga, izgled kočione površine diska ili doboša, klipova, zaptivnih gima i povratnih opruga.
Uređaji za osvetljavanje i svetlosnu signalizaciju
Ako se saobraćajna nezgoda dogodila noću ili u uslovima smanjene vidljivosti posebnu pažnju treba posvetiti pregledu uređaja za osvetljavanje i obeležavanje vozila i evidentirati: vrste sijalica i jačina izmerenog osvetljenja, stanje reflektora (korozija, prašina i sl.), ispravnost i zaprljanost stakla farova, usmerenost i procena dometa oborenih i dugačkih svetala farova pod opterećenjem vozila u vreme nezgode, oštećenja na uređaju za osvetljavanje, ispravnost komandnih prekidača i poluga i kontrolnih lampica na kontrolnoj tabli vozila.
Jedan od bitnih podataka za sudskog veštaka u veštačenju saobraćajnih nezgoda predstavlja režim svetala pre nezgode i koji su svetlosno – signalni uređaji na vozilu bili uključeni u trenutku nezgode. Pregledom svake sijalice pojedinačno i evidentiranjem stanja staklenog balona, žarne niti, nosača žarne niti, tragova i boje oksidacije u sijalici, veštaku se daju polazni elementi da odgovori i na ovo pitanje.
PRIMERI IZ IZVRŠENIH VANREDNIH TEHNIČKIH PREGLEDA
Primer: Postupajući po naredbi dežurnog tužioca, izvršen je vanredni tehnički pregled teretnog vozila ”TAM 75 T 35 2-C”, koji je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi gažanje pešaka sa smrtnim ishodom.
Pri proveri kočionog sistema, utvrđena je neispravnost radne kočnice. Uzrok otkazivanja radne kočnice, je nedostatak kočionog ulja u instalaciji kočionog sistema (sl. 2).
Slika 2
Primer: Postupajući po naredbi dežurnog tužioca, izvršen je vanredni tehnički pregled skupa vozila i putničkog vozila ”lančia”, koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi (odvajanje kardanskog dela elektromagnetne kočnice sa teretnog vozila i udara u vetrobransko staklo putničkog vozila) na kolovozu Auto puta Beograd-Niš. 
Slika 3
Na disku propelera uočavaju se obrisi i paranja koji su nastali od kontakta metala na metal. Na osovini kardanskog vratila i to u centralnom delu i osovini kućišta, otkinuta su dva sigurnosna zavrtnja, koji drže sklop u vezi (sl. 3 ). Na kućištu se nalaze pločice magneta, koje siguronosni zavrtnjevi drže u sklopu sa diskom propelera i to osam komada. Na jednom delu je otpala pločica magneta, koja je upala u sklop, poprečila se u obrtanju i stvorila preveliku silu koja je pokidala siguronosne zavrtnjeve, koji drže sklop u vezi.
ZAKLJUČAK
Vanredni tehnički pregledi se moraju vršiti nakon svakog vanrednog događaja, odnosno saobraćajne nezgode, kao i u slučaju opravdane sumnje u ispravnost vozila. Na vanrednim tehničkim pregledima se utvrđuje ispravnost uređaja na motornim i priključnim vozilima kao i utvrđivanje kompletnosti opreme koja pripada vozilu.
Radi preciznog proučavanja oštećenja na motornom vozilu koriste se merni instrumenti i vizuelnim pregledom se utvrđuje stepen oštećenja vozila po zonama. Detaljno opisana oštećenja kao i stepen deformacija mogu da posluže za ocenu utvrđivanja sudarne brzine, kao i drugih elemenata značajnih za analizu saobraćajne nezgode.
